Kod beba je nagon sisanja neophodan zbog dojenja, ali i prirodan način relaksacije. Uobičajeno se ovaj nagon smanjuje posle 6. meseca, ali kod jednog broja beba i kasnije kod male dece i dalje opstaje. U prvim godinama života predstavljaju normalnu pojavu, ali ukoliko se nastavi i kasnije može preći u lošu naviku. I pored različitih stavova, danas se većina stručnjaka slaže da nije potrebno preduzimati bilo šta do 3.-4. godine života. Sisanje palca produženo posle 3. godine, posebno kombinovano sa drugim navikama poput guranja jezika između zuba, disanja na usta itd., već zahteva ozbiljnu pažnju stručnjaka.

 

Sisanje palca kod dece-posledice

Položaj palca u ustima deteta je takav da gornje zube gura napolje, čini ih isturenim, dok donje gura pozadi. Što češće dete praktikuje sisanje palca, i što duže to traje posledice su izraženije. Ovaj efekat je reverzibilan do neke 6.-7. godine, jer se tada pomeraju samo mlečni zubi. U ovim godinama, međutim, počinje nicanje stalnih zuba i posledice postaju dalekosežnije. Ukoliko se ova navika ne iskoreni i posle 6.-7. godine razvijaju se:

ISTURENI ZUBI

Palac se praktično postavlja između donjih i gornjih zuba tako da dodnje pritiska ka unutra a gornje izbacuje napred.

Ukoliko se sa navikom prestane pre 4 godine uglavnom dolazi do vraćanja zuba u normalan položaj. Ako traje duže, i u periodu smene zuba može doći i do deformiteta kosti, koji će kasnije zahtevati složenu ortodontsku terapiju.

NEPRAVILAN GOVOR

Određeni glasovi (oni koje nazivamo zubnim: d, t, c, z, s) se, usled pogrešno pozicioniranih zuba, nepravilno izgovaraju što značajno utiče na celokupan govor.

Kako rešiti ovaj problem?

Strpljenje je najbitnije. Potrebno je sa odvikavanjem početi na vreme, kod bebe i male dece, uvođenjem zamene– kao što je cucla (duda varalica). Ona svojim prisustvom u ustima daje detetu potrebnu sigurnost, a s druge strane svojim anatomskim oblikom utiče na pravilan razvoj zuba i gornje vilice. Odvikavanje od cucle, kasnije takođe može da predstavlja problem, međutim šteta je svakako manja a odvikavanje lakše.

Kod malo starije dece potrebno je da:

• budete pozitivni i da podržavate svoje dete. Umesto kažnjavanja kada sisa palac, nagradite ga i pohvalite kada to ne radi.
• napravite tabelu napretka i neka dete stavlja nalepnicu svaki dan kada uspe da ne sisa palac. Ukoliko izdrži nedelju dana bez sisanja palca, nagradite ga sa nečim.
• ukoliko primetite da dete sisa palac kada je uznemireno, fokusirajte se na otklanjanje razloga anksioznosti, umesto na samu naviku.
• jasno mu objasnite šta se može desiti sa njegovim zubima ukoliko bude sisao palac.

Bez obzira na primenjene metode, budite svesni da je vašem detetu potrebna podrška i razumevanje tokom perioda odvikavanja. Ne ustručavajte se da potražite stručnu pomoć, psihologa, stomatologa ili pedijatra.