Sve o implantatima možete pročitati OVDE

Savremena stomatologija zasniva se na prevenciji gubitka zuba. Neophodno je prvo sprovesti sve moguće mere i pokušati  „spasiti zub“ . Ipak, ponekad je vađenje zuba neophodno. Vađenje zuba (ekstrakcija) predstavlja oralno-hirurški zahvat kojim se zub odvaja iz zubne čašice (alveole) i uklanja iz nje. Izvodi se uz primenu lokalne anestezije i potpuno je bezbolno za pacijente. U toku jedne posete može se izvaditi jedan ili više zuba. Procena toga je individualna i zavisi od situacije u ustima, ali i od spremnosti pacijenta za saradnju.

Nakon vađenja zuba u ustima ostaje otvorena rana koja postepeno zarasta. Samo zarastanje prolazi kroz nekoliko faza, a za pacijenta je veoma značajno da bude upoznat sa onim što može da vidi u rani.

Strah od stomatologa, nezainteresovanost za sopstveno oralno zdravlje, kao i brojni izgovori učinili su da i dalje spadamo u krezubu naciju. Naime, poslednja istraživanja ukazuju da samo 8,5 odsto odraslog stanovništva Srbije ima sve zube, dok u proseku svakom čoveku kod nas nedostaje barem 10 zuba, a čak 12 odsto mora da nosi totalne proteze.

Vađenje umnjaka predstavlja najčešći operativni zahvat u oralnoj hirurgiji. Umnjaci su zubi koji poslednji rastu i to obično u dobi između 17. i 24. godine. Ukoliko postoji dovoljno mesta u ustima umnjak se uspešno probija i ne stvara nikakve probleme, međutim ukoliko nema mesta za rast, umnjak će zapeti na drugom zubu, rasti pod drugačijim uglom od ostalih zuba i neće uspešno izrasti do kraja, te će uzrokovati bol i iritaciju.

Kada se umnjak probija kroz desni ,može da izazove upalu okolnog tkiva. Desni mogu postati bolne i natečene. Komadići hrane i bakterije se mogu prikupiti oko umnjaka i uzrokovati upalu, bol i oticanje i može doći do infekcije. Takve umnjake je potrebno izvaditi. U zavisnosti anatomskog oblika i pozicije umnjaka, prepustite dobrom oralnom hirurgu odluku o najboljem i najoptimalnijem pristupu vađenja umnjaka.

Neće svaki umnjak izazvati klinički značajan problem, ali svaki poseduje izvestan potencijal da to uradi. Stoga, nije baš svaki umnjak indikovan za operativno vađenje. Nekada mogu vršiti pritisak na ostale zube i dovoditi do njihovog pomeranja, što je čest uzrok operacije umnjaka.

Apikotomija je hirurški zahvat kojim se odstranjuje vrh korena zuba zajedno sa okolnim upaljenim tkivom (ciste, granule…).

Ovaj zahvat se izvodi kod pacijenata kod kojih endodontskim lečenjem (lečenje kanala korena) nije postignuto izlečenje patološkog procesa. Apikotomija se izvodi u lokalnoj anesteziji i potpuno je bezbolna .

Pre zahvata potrebno je endodontski izlečiti zub. Tokom zahvata se zareže i podigne zubno meso kako bi se moglo doći do vrha korena zuba gde se nalazi patološki proces. Uklanja se vrh korena zuba zajedno s upalnim procesom te se biokompatibilnim materijalom zatvori ulaz u korenski kanal. Terapija se završava postavljanjem nekoliko šavova. Apikotomija je mali hirurški zahvat koji omogućava da se zub sačuva i spreči njegovo vađenje.

Ukoliko Vam nedostaje makar jedan zub, a svakako ukoliko Vam nedostaje više zuba ili ste pak ostali bez i jednog zuba  – Vi svakako JESTE kandidat za implantološki tretman.

Osnovni preduslov za ugradnju implantata je postojanje dovoljne količine kvalitetne vilične kosti na mestu planirane ugradnje. Ukoliko se pregledom i analizom rendgen snimaka ustanove nepovoljne dimenzije kosti, ne brinite, i za to postoji rešenje- primenjuju se tehnike nadoknade (augmentacije) kosti savremenim biomaterijalima, nakon čega sledi postavljanje implantata.

U principu, gotovo svakome je moguće ugraditi zubni implantat i nekih apsolutnih kontraindikacija nema, mada postoje određena stanja i oboljenja (neka kardiovaskularna oboljenja, nelečeni dijabetes, zračna terapija u skorijem vremenskom periodu) koja zahtevaju posebnu pažnju. Idealni kandidat za ugradnju zubnog implanta je pacijent dobrog opšteg zdravstvenog stanja,nepušač, sa dobrom oralnom higijenom i zdravom usnom dupljom.

Nivelacija grebena spada u preprotetski hirurški postupak gde se uklanjaju koštane neravnine na vilici koje bi mogle da budu bolne po postavci proteze. Minimalno invazivnom hirurškom metodom se, pomoću specijalnih instrumenata, zaravnjuje koštana nepravilnost. Ovakvim zahvatom proteza komforno naleže na desni, ne iritira je, niti prouzrokuje bolne senzacije.

Frenulumi su mali izraštaji u usnoj duplji, poznatiji pod nazvom „resice“. Njihova funkcija sastoji se u ograničavanju prekomernih pokreta. Oni su potpuno normalna pojava koju svako ima. Međutim, ponekad mogu imati izraženiji stepen što dovodi do određenih posledica.

Sigurno ste imali priliku da se susretnete sa osobama koje imaju vidljivi razmak između gornjih sekutića ili imaju manjih problema pri govoru. Jedan od razloga ze te pojave mogu upravo biti izraženi frenulumi. I dok takve pojave mogu biti simpatične (naročito kod dece), ipak bi ih trebalo shvatiti ozbiljno. Iako izraženi frenulum ne dovodi nužno i neposredno do ozbiljnih posledica, on ipak može imati određenu vrstu neželjenog uticaja kako na estetski, tako i funkcionalni aspekt.

Ponekad njihov pripoj može biti pozicioniran veoma blizu zubnog grebena što može zadavati određene teškoće, estetske i funkcionalne. Veoma često je labijalni frenulum između centralnih sekutića u gornjoj vilici razlog razmaknutih zuba, odnosno dijastema. Osim estetske posledice, ova pojava može imati i nezgodnu posledicu u vidu recesije (povlačenja) desni, što kao svoj krajnji stadijum može imati paradontopatiju.

Kod starijih osoba, izraženi frenulumi veoma često ometaju nošenje mobilnih proteza. Zbog toga, preprotetska priprema često uključuje i frenektomiju.

Kako se radi operacija frenuluma?

Frenektomija je hirurška intervencija kojom se uklanja frenulum. Postoje dve metode za izvršavanje frenektomije: hirurška metoda i frenektomija laserom.

Hirurška metoda skalpelom nakon odstranjenja frenuluma zahteva dodatno šivenje. Zbog toga je kao intervencija dosta traumatičnija od laserske metode, ali se danas još uvek u priličnoj meri primenjuje. Konci se uklanjaju nakon sedam dana. Sve vreme dok su konci prisutni pacijent može osećati nelagodnost zbog zatezanja. Zbog konaca, samo područje gde je izvršeno šivenje pacijenti često izbegavaju pranju zuba, što može dodatno izazvati akumulaciju plaka na njima i usporiti zarastanje.

Sve ovo predstavlja manu standardne hirurške metode frenektomije. Međutim, sa sve većom primenom lasera u stomatologiji, javila se alternativna metoda izvršavanja zahvata frenektomije koja rešava većinu problema koji se javljaju prilikom izvršavanja hirurške metode.

Frenektomija laserom je bezbedna metoda za uklanjanje frenuluma i njoj dajemo veliku prednost pri izboru metode za frenektomiju. Zarastanje rane je olakšano činjenicom da nema konaca. Sama intervencija se radi uz lokalni anestetik, pa je potpuno bezbolna za pacijente. Laser obezbeđuje precizno sečenje uz momentalnu hemostazu (zgrušavanje krvi) zbog čega je krvarenje minimalno. Takođe smanjuje se rizik od nastanka fibroznog tkiva nakon zarastanja. S obzirom na sposobnost lasera da stimuliše proces zarastanja, u fazi nakon odrađenog zahvata moguće je narednih nekoliko dana stimulisati tkivo laserom kako bi brže došlo do potpunog zarastanja.